Šta je i zašto kompanije rade nefinansijsko izveštavanje?

U savremenom poslovnom svetu, nefinansijsko izveštavanje postaje sve važniji alat za kompanije koje žele da unaprede svoju održivost i društvenu odgovornost. Ali šta tačno predstavlja nefinansijsko izveštavanje i zašto je od suštinskog značaja za savremene organizacije?

Šta je nefinansijsko izveštavanje?

Nefinansijsko izveštavanje odnosi se na prikupljanje i prezentaciju informacija koje se ne tiču isključivo finansijskih performansi kompanije. To uključuje podatke o ekološkom, društvenom i upravljačkom aspektu poslovanja (poznato i kao ESG izveštavanje). Ova izveštavanja pružaju uvid u etičke prakse, uticaj na životnu sredinu, društvene inicijative i transparentnost upravljanja.

Kada je počelo nefinansijsko izveštavanje?

Nefinansijsko izveštavanje se prvi put počelo razvijati krajem 20. veka, kada su se povećali zahtevi za transparentnošću i odgovornošću kompanija prema društvu i životnoj sredini. Prve smernice za izveštavanje o održivosti objavilo je Global Reporting Initiative (GRI) 1997. godine, što je postavilo temelje za sistematičnije izveštavanje o nefinansijskim aspektima poslovanja.

Za koga je nefinansijsko izveštavanje obavezno?

• Globalno: Mnoge kompanije širom sveta počinju da usvajaju standarde za nefinansijsko izveštavanje. Iako nije svuda obavezno, sve više investitora i potrošača zahteva transparentnost u vezi sa održivim praksama.
• Evropa: U Evropskoj uniji, Direktiva o nefinansijskom izveštavanju (NFRD) iz 2014. godine obavezuje velike kompanije (sa više od 250 zaposlenih ili godišnjim prihodima većim od 50 miliona evra) da izveštavaju o svojim nefinansijskim performansama. U 2021. godini, ova direktiva je zamenjena Zakonom o održivom finansijskom izveštavanju (CSRD), koji proširuje obaveze izveštavanja na još više kompanija.
• Srbija: U Srbiji, nefinansijsko izveštavanje postaje sve relevantnije, posebno sa usvajanjem Zakona o računovodstvu i smanjenjem ekoloških i društvenih rizika. Dok nije zakonski obavezno za sve kompanije, očekuje se da će nefinansijsko izveštavanje postati obavezno, s obzirom na usklađivanje sa evropskim regulativama. Očekuje se da bi obaveza mogla stupiti na snagu najkasnije do 2025. godine, posebno za veće kompanije i one koje se bave određenim delatnostima.

Zašto kompanije rade nefinansijsko izveštavanje?

• Povećana transparentnost: Klijenti, investitori i drugi zainteresovani subjekti sve više traže informacije o tome kako kompanije utiču na društvo i životnu sredinu. Nefinansijsko izveštavanje pomaže u izgradnji poverenja i transparentnosti.
• Usklađenost sa regulativama: Mnoge zemlje i organizacije uvode regulative koje zahtevaju nefinansijska izveštavanja. Pripremajući se za ove zahteve, kompanije smanjuju rizik od pravnih problema.
• Unapređenje reputacije: Aktivnosti nefinansijskog izveštavanja mogu poboljšati javni imidž kompanije, privlačeći nove kupce i partnere koji vrednuju društvenu odgovornost.
• Informisano donošenje odluka: Prikupljanje i analiza nefinansijskih podataka omogućava kompanijama da bolje razumeju rizike i prilike vezane za održivost, čime mogu donositi bolje strateške odluke.
• Povećanje konkurentnosti: U današnjem tržištu, održivost je postala ključna diferencijacija. Kompanije koje uspešno implementiraju nefinansijsko izveštavanje mogu se istaknuti među konkurencijom.

Ključne oblasti nefinansijskog izveštavanja:

1. Ekološki uticaj

Ekološki uticaj obuhvata sve aspekte kako poslovanje kompanije utiče na životnu sredinu. Ovo uključuje:

• Emisije ugljen-dioksida: Prikazivanje podataka o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, što je ključno za razumevanje doprinosa klimatskim promenama. Mnoge kompanije postavljaju ciljeve za smanjenje ovih emisija kako bi ispunile globalne standarde.
• Korišćenje resursa: Izveštaji se često fokusiraju na potrošnju vode, energije i drugih prirodnih resursa. Prikazivanje strategija za smanjenje potrošnje, kao što su energetski efikasne tehnologije ili reciklaža, može pokazati posvećenost održivosti.
• Strategije zaštite životne sredine: Opisivanje konkretnih akcija koje kompanija preduzima da bi smanjila svoj ekološki otisak, poput uvođenja ekološki prihvatljivih materijala, investicija u obnovljive izvore energije ili učešća u projektima zaštite prirode.

2. Društveni doprinos

Društveni doprinos se odnosi na uticaj koji kompanija ima na lokalne zajednice i šire društvo. Ovo obuhvata:

• Inicijative za poboljšanje životnog standarda: Programi koji se fokusiraju na zdravstvo, obrazovanje i dobrobit zajednice, kao što su stipendiranje studenata, ulaganje u lokalne škole ili zdravstvene usluge.
• Zapošljavanje i razvoj zajednice: Prikazivanje politika zapošljavanja koje favorizuju lokalne radnike, kao i programi obuke i profesionalnog usavršavanja koji pomažu u razvoju veština zaposlenih.
• Filantropija i volontarizam: Aktivnosti u kojima kompanije učestvuju, kao što su donacije neprofitnim organizacijama ili organizovanje volonterskih dana za zaposlene. Ovi programi mogu značajno doprineti poboljšanju reputacije kompanije i stvaranju pozitivnog uticaja na zajednicu.

3. Upravljanje

Upravljanje se fokusira na načine na koje kompanije rukovode svojim operacijama i etičkim standardima. Ovo uključuje:

• Prakse korporativnog upravljanja: Opišite strukturu uprave, uključujući kako se donose odluke, koje su procedure za osiguranje transparentnosti i odgovornosti, kao i kako se upravlja rizicima.
• Etika poslovanja: Izveštavanje o kodeksima etike, pravilima o ponašanju zaposlenih i načinu na koji kompanija osigurava da su njeni standardi poštovani. Ovo može uključivati obuke o etici, kao i mehanizme za prijavljivanje neetičkog ponašanja.
• Odgovor na izazove: Kako kompanije reaguju na krize, kao što su skandali ili promene u regulativama. Ovo može uključivati analizu kako su se adaptirali na promene u tržištu, izazove vezane za životnu sredinu ili društvene pritiske.

Kako započeti nefinansijsko izveštavanje?

• Postavljanje ciljeva: Definišite koje oblasti želite da izveštavate i postavite merljive ciljeve.
• Prikupljanje podataka: Uspostavite sistem za prikupljanje relevantnih podataka i uključite sve sektore kompanije.
• Izrada izveštaja: Pripremite izveštaj koji je jasan, sveobuhvatan i prilagođen potrebama različitih zainteresovanih strana.
• Redovno ažuriranje: Obezbedite da se izveštaji redovno ažuriraju kako bi odražavali napredak i nove inicijative.

Kada se očekuje da postane obavezno u Srbiji?

Očekuje se da nefinansijsko izveštavanje postane zakonski obavezno u Srbiji, posebno u svetlu usklađivanja sa evropskim regulativama. Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, nastoji da se prilagodi standardima koje postavlja Evropska unija.

Prema najnovijim informacijama, usklađivanje sa novim zakonima o održivom finansijskom izveštavanju (kao što je CSRD) može biti očekivano u narednim godinama. Iako tačan datum još nije potvrđen, predpostavlja se da bi obaveza mogla stupiti na snagu najkasnije do 2025. godine.

Ove promene će verovatno obuhvatiti veće kompanije i one koje se bave određenim delatnostima, kako bi se obezbedila veća transparentnost i odgovornost prema društvenim i ekološkim pitanjima.

Nefinansijsko izveštavanje nije samo obaveza, već i prilika za kompanije da pokažu svoje vrednosti i doprinose održivosti. U svetu u kojem je transparentnost ključna, nefinansijsko izveštavanje može značajno doprineti dugoročnom uspehu i reputaciji kompanija.