GHG i CO2 emisije – razlike, značaj i metodi merenja

U svetu koji se suočava sa ubrzanim klimatskim promenama, emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) postale su ključna tema. U okviru ovih emisija, ugljen-dioksid (CO2) je možda najpoznatiji, ali je samo jedan od nekoliko gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Razumevanje razlika između ukupnih GHG emisija i specifičnih emisija CO2 ključno je za efektivno praćenje klimatskog uticaja i donošenje održivih odluka.

Šta su GHG emisije?

GHG emisije obuhvataju širok spektar gasova koji zadržavaju toplotu u Zemljinoj atmosferi, povećavajući temperaturu planete. Najvažniji GHG gasovi uključuju:

• Ugljen-dioksid (CO2): Najzastupljeniji gas sa efektom staklene bašte. Glavni izvori CO2 su sagorevanje fosilnih goriva u energetskom sektoru, industriji i transportu.
• Metan (CH4): Gas koji ima više od 25 puta veći potencijal zagrevanja po molekulu od CO2 u periodu od 100 godina. Metan potiče iz deponija, poljoprivrede (goveda i pirinčana polja) i curenja tokom vađenja nafte i gasa.
• Azotni oksidi (N2O): Ovaj gas, koji se pretežno oslobađa tokom poljoprivrednih aktivnosti, ima skoro 300 puta veći potencijal zagrevanja u poređenju sa CO2.
• Fluorisani gasovi: Veštački gasovi, poput hidrofluorougljenika (HFC), perfluorougljenika (PFC) i sumpor-heksoflurida (SF6), koriste se u industriji i rashladnim uređajima. Iako su prisutni u manjim količinama, njihova sposobnost zagrevanja je izuzetno visoka.

CO2 emisije u kontekstu GHG gasova

CO2 je centralni akter u borbi protiv klimatskih promena jer je najzastupljeniji GHG gas, prvenstveno zbog sagorevanja fosilnih goriva u industriji, transportu i energetskom sektoru. Iako CO2 ima manji Globalni potencijal zagrevanja (GWP) od metana ili fluorisnih gasova, njegova ogromna količina ga čini najuticajnijim gasom u dugoročnom zagrevanju planete.

GWP predstavlja sposobnost gasa da zadrži toplotu u atmosferi u određenom vremenskom periodu (najčešće 100 godina), koristeći CO2 kao referentnu vrednost. Na primer, metan ima GWP od oko 28-36, dok su fluorisani gasovi mnogo potentniji, ali i manje prisutni.

Merenje GHG emisija: Šta znači CO2e?

S obzirom na različite uticaje pojedinih gasova, emisije se često izražavaju u ekvivalentu ugljen-dioksida (CO2e). CO2e je standardizovana mera koja omogućava da se različiti GHG gasovi, sa različitim potencijalima zagrevanja, izraze kroz jednu meru. Na ovaj način, emisije metana, azotnih oksida i fluorisnih gasova mogu se porediti i preračunati u ekvivalentne količine CO2 kako bi se lakše procenio njihov uticaj na globalno zagrevanje.

Kategorije emisija: Direktne i indirektne

Emisije se dele na:

• Direktne emisije (Scope 1): Ovo su emisije koje potiču direktno iz aktivnosti pod kontrolom kompanije ili pojedinca. Na primer, sagorevanje goriva u vozilima ili mašinama unutar fabrike.
• Indirektne emisije (Scope 2): Emisije koje dolaze iz potrošnje energije (obično električne) koja se proizvodi van same organizacije.
• Ostale indirektne emisije (Scope 3): Obuhvataju emisije koje su rezultat aktivnosti u lancu snabdevanja, kao što su transport, putovanja zaposlenih ili emisije povezane sa proizvodnjom sirovina.

Kako se mere emisije GHG i CO2?

Merenje emisija je ključni deo svake klimatske strategije, jer omogućava praćenje i izveštavanje o napretku ka smanjenju emisija. Postoje različite tehnologije i metodologije za merenje emisija:

1. Satelitska tehnologija: Sateliti, poput onih koje koriste NASA i ESA, omogućavaju globalno praćenje koncentracije GHG gasova, uključujući CO2 i metan, u realnom vremenu. Ovi podaci pomažu u otkrivanju i praćenju velikih izvora emisija širom sveta.
2. Senzori za praćenje emisija: Uređaji postavljeni na lokacijama gde dolazi do emisije, kao što su industrijska postrojenja, koriste se za direktno merenje koncentracija gasova u atmosferi.
3. Softverski alati za izračunavanje emisija: Koriste se za kvantifikaciju emisija na osnovu podataka o potrošnji energije, industrijskim procesima i transportu. Ovi alati su neophodni za izračunavanje karbonskog otiska organizacija, proizvoda ili događaja.

Zašto je važno precizno meriti emisije?

Precizno merenje emisija omogućava:

• Praćenje napretka: Bez tačnog merenja, teško je pratiti napredak ka ciljevima smanjenja emisija i klimatske neutralnosti.
• Izveštavanje i regulativa: Kompanije su često u obavezi da izveštavaju o svojim emisijama, naročito u zemljama sa strožim klimatskim regulativama ili u okviru međunarodnih klimatskih sporazuma.
• Identifikaciju oblasti za poboljšanje: Merenje omogućava identifikaciju najvećih izvora emisija, što olakšava donošenje odluka o investicijama u smanjenje emisija, efikasniju upotrebu energije i prelazak na obnovljive izvore.

Iako se često govori o CO2 emisijama, važno je imati širu sliku koja obuhvata sve gasove sa efektom staklene bašte. Razumevanje razlika između GHG gasova i njihovih emisija, kao i korišćenje preciznih tehnologija za merenje, ključni su za efikasno upravljanje klimatskim uticajem i postizanje ciljeva održivosti. Kroz inovativne metode merenja i jasne strategije smanjenja, možemo preduzeti korake ka održivoj budućnosti sa nižim emisijama.