CBAM – Kako Napisati Izveštaj, šta sam naučila na obuci Zelene akademije PKS

CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) predstavlja mehanizam Evropske unije koji se fokusira na prilagođavanje cena proizvoda uvezenih iz zemalja sa slabijim ekološkim standardima. Cilj ovog sistema je da se smanji “karbonsko curenje”, tj. premeštanje proizvodnje u zemlje sa manjim regulativama o emisijama stakleničkih gasova. Kako bi se osigurala transparentnost i praćenje emisija povezanih sa uvoznim proizvodima, kompanije su obavezne da podnose kvartalne CBAM izveštaje. Ovaj članak objašnjava kako se priprema CBAM izveštaj i pruža detalje o ključnim informacijama koje treba uključiti.

Koji se sve podaci unose u CBAM izveštaj?

Da bi CBAM izveštaj bio potpun, neophodno je uneti niz preciznih podataka koji reflektuju emisije stakleničkih gasova nastalih tokom proizvodnje uvezenih proizvoda. Ključni podaci uključuju:

• Ukupne emisije CO2 – Kompanije moraju izračunati količinu emisija po toni proizvoda koristeći međunarodno priznate metode obračuna.
• Izvori energije – Mora se prijaviti koji su izvori energije korišćeni u proizvodnom procesu (fosilna goriva, obnovljivi izvori itd.), jer različiti izvori imaju različite emisije.
• Količina proizvoda – Prijavljuje se količina uvezenih proizvoda (izraženo u tonama), po kojoj se obračunava CBAM taksa.
• Tehnologija proizvodnje – Detaljan opis tehnologija i procesa koji se koriste u proizvodnji. Ako su primenjene inovativne ili nisko-karbonske tehnologije, to se mora naglasiti jer može smanjiti iznos CBAM-a.
• Podaci o smanjenju emisija – Svi napori da se emisije smanje (korišćenjem filtera, povećanjem energetske efikasnosti ili prelaskom na čiste izvore energije) moraju biti uključeni u izveštaj.

Koliko često se radi CBAM izveštaj?

CBAM izveštaji se podnose kvartalno. Uvoznici su u obavezi da prikupe sve relevantne podatke i dostave ih nadležnim organima EU do kraja sledećeg meseca nakon završetka svakog kvartala. Preciznost i tačnost su ključne, jer će svi izveštaji biti predmet revizije od strane EU institucija. Kako CBAM sistem postepeno stupa na snagu, obaveze kompanija će postajati rigoroznije tokom vremena.

Ko sve može da nam traži CBAM izveštaj?

Postoji nekoliko ključnih aktera koji mogu tražiti CBAM izveštaj:

• Evropska unija – EU je primarni regulator koji nadzire implementaciju CBAM-a. Uvoznici su u obavezi da podnose izveštaje direktno institucijama EU, a EU vrši kontrolu i procenu podataka.
• Carinske i poreske vlasti – Carinski organi država članica EU mogu zahtevati CBAM izveštaj prilikom uvoza roba kako bi utvrdili da li se plaća odgovarajuća taksa.
• Poslovni partneri i klijenti – Kompanije u lancu snabdevanja ili klijenti koji žele da obezbede usklađenost sa ekološkim standardima takođe mogu tražiti ove izveštaje radi provere karbonskog otiska proizvoda.

Koje industrije moraju da paze na CBAM?

CBAM posebno pogađa industrije koje su visoko energetski intenzivne i imaju velike emisije ugljen-dioksida. Neke od najpogođenijih industrija su:

• Čelična industrija – Proizvodnja čelika uključuje intenzivne procese koji emituju velike količine CO2.
• Cementna industrija – Cement je ključni materijal u građevinarstvu, ali je njegova proizvodnja povezana sa visokom emisijom stakleničkih gasova.
• Proizvodnja aluminijuma – Energetski intenzivan proces koji koristi velike količine električne energije, često iz fosilnih izvora.
• Industrija đubriva – Proizvodnja azotnih đubriva posebno je emisijski intenzivna zbog hemijskih procesa.
• Proizvodnja električne energije – Električna energija proizvedena iz fosilnih goriva podložna je CBAM-u kada se uvozi u EU.

Za prerade kojih materijala se računa CBAM?

CBAM obuhvata proizvode koji potiču od materijala kao što su:

• Čelik i gvožđe – Ključni metali u građevinarstvu i industriji.
• Aluminijum – Koristi se u raznim industrijama, od auto-industrije do avio-industrije.
• Cement – Osnovni građevinski materijal sa visokim emisijama ugljen-dioksida tokom proizvodnje.
• Đubriva – Proizvodi od azota koji se koriste u poljoprivredi.
• Električna energija – Proizvodnja iz uvozne električne energije koja dolazi iz zemalja sa nižim ekološkim standardima.

Ko ne mora da brine o CBAM izveštaju?

CBAM izveštaji nisu obavezni za sve. Oslobođeni su:

• Proizvodi koji se proizvode u zemljama sa sličnim standardima kao EU – Zemlje koje imaju ekvivalentne ili strože ekološke zakone možda neće biti predmet CBAM-a.
• Kompanije sa niskim emisijama – Ako su emisije tokom proizvodnje zanemarljive, proizvodi mogu biti izuzeti.
• Uvoznici manjih količina proizvoda – Postoji prag ispod kojeg uvoznici ne moraju podnositi izveštaj, ali to zavisi od regulativa i specifičnih pravila za različite sektore.

Kako se piše CBAM izveštaj?

Pisanje CBAM izveštaja je složen proces koji zahteva pažljivu pripremu i unos preciznih podataka. Ključni koraci uključuju:

• Prikupljanje podataka – Sve informacije o emisijama i proizvodnim procesima moraju biti pažljivo prikupljene.
• Izračunavanje emisija – Koristeći propisane metodologije, kompanije moraju izračunati emisije CO2 po toni proizvoda.
• Korišćenje CBAM kalkulatora – EU pruža kalkulatore za obračun CBAM takse na osnovu unetih podataka.
• Popunjavanje standardnih formata – Izveštaji se predaju u standardnim formatima koje EU zahteva, a propisani softver se može koristiti za olakšanu predaju podataka.

Kako se određuje cena CBAM-a?

CBAM cena se izračunava na osnovu:

• Količine emisija CO2 – Veće emisije ugljen-dioksida po toni proizvoda rezultiraju većim troškovima.
• Tržišne cene CO2 – CBAM se oslanja na cenu ugljen-dioksida prema Evropskom sistemu trgovanja emisijama (EU ETS). Ako cena emisija CO2 raste na tržištu, povećava se i CBAM naknada.
• Količine uvezenog proizvoda – Što je veća količina uvezenog proizvoda sa visokim emisijama, to će i CBAM taksa biti veća.

Ukoliko želiš sastanak povodom usluge izrade CBAM izveštaja – zakaži ovde.