Šta CBAM zahteva od izvoznika – šta sam naučila na obuci Zelene Akademije PKS

Na obuci Zelene Akademije, organizovanoj od strane Privredne komore Srbije, saznala sam kako će CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) postaviti nove standarde za trgovinu s Evropskom unijom. Ovaj mehanizam, osmišljen da suzbije emisije CO2, postavlja izazove pred preduzeća koja izvoze u EU, ali takođe donosi i prilike za unapređenje održivosti poslovanja. Cilj CBAM-a je smanjenje “karbonskog curenja”, odnosno preseljenja prljave proizvodnje u zemlje sa slabijim ekološkim standardima, i očuvanje konkurentnosti evropskih proizvoda.

Šta je CBAM i zašto je važan?

CBAM je mehanizam koji Evropska unija uvodi kako bi naplaćivala takse na emisije ugljen-dioksida za proizvode koji dolaze iz zemalja koje nemaju stroge klimatske propise. Ova “karbonska taksa” odnosi se na određene industrije i proizvode, što znači da izvoznici moraju pratiti emisije gasova staklene bašte nastale tokom proizvodnje i uvoza u EU.

Kako CBAM funkcioniše?
CBAM pokriva uvozne proizvode iz industrija koje generišu značajne emisije CO2, poput čelika, cementa, aluminijuma, električne energije i veštačkih đubriva. Ovi sektori su direktno pogođeni zbog svog velikog ugljeničnog otiska, a od 2026. godine biće obavezno plaćanje taksi za svaki proizvedeni ton CO2.

Industrije na koje CBAM najviše utiče

CBAM će imati najveći uticaj na energetski intenzivne industrije koje su ključne za globalne dobavljačke lance. Prema informacijama sa obuke, sledeće industrije su u prvom planu:

1. Čelik i aluminijum – Industrija čelika i aluminijuma je među najvećim zagađivačima, jer tradicionalni procesi proizvodnje uključuju visoke emisije CO2. Ove industrije će morati da prilagode svoje tehnologije i implementiraju inovacije koje će smanjiti ugljenični otisak.
2. Cement – Cementna industrija generiše značajne emisije tokom proizvodnje, posebno zbog korišćenja fosilnih goriva u pećima. CBAM će izvršiti pritisak na proizvođače da pređu na čišće izvore energije i efikasnije proizvodne procese.
3. Električna energija – Energetski sektor u mnogim zemljama koje nemaju ambiciozne klimatske politike, poput korišćenja uglja, biće pod velikim uticajem CBAM-a. Ovo će ohrabriti izvoznike struje u EU da pređu na obnovljive izvore energije, poput vetra i sunca.
4. Veštačka đubriva – Proizvodnja azotnih đubriva zahteva velike količine energije, što rezultira visokim emisijama ugljen-dioksida. Da bi se izbegle CBAM takse, proizvođači đubriva moraju optimizovati svoje procese i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.
5. Industrija hemikalija – Iako trenutno nije direktno uključena, očekuje se da će do 2030. i sektor hemikalija biti obuhvaćen CBAM-om, s obzirom na visok karbonski otisak proizvoda poput plastike i pesticida.

Šta CBAM znači za industriju?

CBAM će uticati na povećanje operativnih troškova za preduzeća koja ne optimizuju svoje procese kako bi smanjila emisije ugljen-dioksida. Na primer, proizvodi koji se izvoze u EU sa većim emisijama suočiće se s većim troškovima uvoza zbog potrebe kupovine CBAM sertifikata. Za industrije koje su pogođene, ovo može značiti gubitak konkurentnosti na evropskom tržištu.

Kako se prilagoditi? Na obuci je istaknuto da je neophodno što pre početi s implementacijom promena. Preduzeća koja žele da ostanu konkurentna moraju da se prilagode i optimizuju svoje poslovne procese kroz sledeće korake:

1. Mapiranje proizvodnog puta i izračunavanje emisija – Kako bi ispravno izveštavali o emisijama, preduzeća moraju mapirati sve faze proizvodnje i pratiti emisije od sirovina do gotovog proizvoda. Ovo uključuje bilans mase i proračun emisija po tonu proizvoda.
2. Optimizacija poslovnih procesa – Industrije koje pređu na čistije tehnologije i implementiraju principe cirkularne ekonomije mogu smanjiti svoj karbonski otisak i time izbeći visoke takse. Na obuci su pomenuti Lean i Kaizen alati, koji pomažu u poboljšanju efikasnosti i smanjenju otpada.
3. Primena obnovljivih izvora energije – Prelazak na korišćenje energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetar, solarna energija ili biomasa, može značajno smanjiti emisije i omogućiti povoljniji tretman u CBAM izveštavanju.
4. Dekarbonizacija proizvodnih procesa – Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva kroz investicije u zelene tehnologije i čiste izvore energije ključni su za smanjenje ugljeničnog otiska.

Kako treba da izgleda CBAM izveštaj?

Jedan od ključnih elemenata prilagođavanja CBAM-u je pravilno i precizno izveštavanje o emisijama. Na obuci smo saznali kako izveštaj treba da izgleda i koji su njegovi osnovni sastavni delovi:

1. Praćenje emisija po fazama proizvodnje – CBAM izveštaj mora jasno da prati emisije CO2 za svaku fazu proizvodnog procesa, od nabavke sirovina, preko proizvodnje, pa sve do transporta finalnih proizvoda. To uključuje:
   • Količinu korišćenih sirovina i energenata
   • Emisione faktore za svaku komponentu procesa
   • Ukupne emisije generisane tokom proizvodnje
2. Specifične ugrađene emisije – Ključni deo izveštaja odnosi se na specifične ugrađene emisije za svaki proizvod. Ovaj deo zahteva precizan proračun ugljeničnog otiska po jedinici proizvoda (npr. po toni čelika ili cementa).
3. Izveštavanje o korišćenju obnovljivih izvora energije – Ako kompanija koristi obnovljive izvore energije, to mora biti evidentirano u izveštaju uz odgovarajuću dokumentaciju koja potvrđuje poreklo energije.
4. Verifikacija podataka – Svaki izveštaj mora biti podržan verifikovanim podacima. To uključuje dokaz o tačnosti merenja emisija, npr. sertifikate o kalibraciji mernih instrumenata i validaciju podataka od strane akreditovanih verifikatora.
5. Kvartalno izveštavanje – CBAM propisuje da izveštaji o emisijama moraju biti podneti kvartalno, što znači da izvoznici moraju uspostaviti sistem za redovno praćenje i izveštavanje o emisijama kako bi ostali u skladu sa evropskim propisima.

Prednosti prilagođavanja CBAM-u

Industrije koje pravovremeno prilagode svoje poslovne modele ne samo da će izbeći CBAM takse, već će i poboljšati svoju reputaciju na tržištu. Ekološka odgovornost postaje sve važniji faktor za potrošače, investitore i poslovne partnere, pa kompanije koje uspešno primene održive strategije mogu računati na bolju tržišnu poziciju.

Još jedna važna prednost je pristup evropskim fondovima za zelene investicije. Evropska unija nudi različite subvencije i povoljne uslove finansiranja za preduzeća koja ulažu u smanjenje emisija CO2. Pored toga, održive kompanije imaju lakši pristup finansiranju od strane banaka i investitora koji sve više favorizuju projekte sa niskim karbonskim otiskom.

Kako iskoristiti priliku?

CBAM ne treba posmatrati samo kao prepreku već kao priliku da se preduzeća transformišu u skladu sa globalnim trendovima održivosti. Pored usklađivanja sa regulatornim zahtevima, ova transformacija može značiti veću konkurentnost, niže operativne troškove i jaču reputaciju.

Ako ste izvoznici u Evropsku uniju, ili planirate da budete, naša firma nudi podršku u procesu prilagođavanja CBAM-u kroz usluge nefinansijskog izveštavanja, ESG strategije i implementaciju mera dekarbonizacije. Prijavite se za konsultacije i osigurajte održivu budućnost svog poslovanja